Kako ručak izgleda?

Znam da ovo može da zvuči kao preterani zahtev jer sve je već isuviše komplikovano, mislim na život.

Još jedan dodatni zahtev u moru pitanja i obaveza. I ja sam naravno imala faze kada me stvarno nije mnogo zanimalo kako mi hrana u tanjiru izgleda, kakve su joj nutritivne vrednosti, da li je organska ili ne. Bilo me je iskreno briga, hrana mi je bila nešto sporedno i usput...ALI...

Ali došlo se u srednje godine, poraslo se, razvilo se i shvatilo se: u bilo kojoj oblasti jedan korak više može život da učini mnogo kvalitetnijim i lepšim.

Imam cilj kao i svaki normalan čovek da proživim dobar život. Kada sam završila neke „bitne“ poslove počela sam da ga zaista i primećujem. Žao mi je samo što nije bilo ranije.

To je za mene konkretno značilo da sam se potrudila da od običnih životnih stvari i sitnica napravim „događaj“ jer „jedan je život“ ili još bolje „život kratko traje“. Iskoračila sam iz šablona i definisanih kuhinjskih okvira „kako bi nešto trebalo da bude i izgleda“.

E tako nekako sam došla do izgleda hrane. Ja jednostavno volim da bude i lepo. Zato često „sređujem“ hranu, pustim neku divnu muziku, pravim se da sam u najboljem restoranu na svetu i uživam.

Svakako sami moramo da donesemo odluku o tome koliko nam je to važno i da li je to što nam donosi vredno malo dodatnog truda.